Биљне ћелије су, за разлику од животињских, обавијене ћелијским зидом. Ћелијски зид се наслања на ћелијску мембрану (плазмалему). Основна улога ћелијског зида огледа се у дефинисању облика и пружање потпора биљној ћелији, осим тога ћелијски зид штити протопласт, регулише раст ћелије и интерцелуларни транспорт. Такође код неких биљака се у ћелијском зиду депонују резервне супстанце и минералне материје.
Основни делови ћелијског зида су:
Средња ламела
Примарни зид
Секундарни зид (у литератури назван и терцијарни зид)
Одозго на доле: Средишња ламела, примарни зид, ћелијска мембрана
Средња ламела је изграђена претежно од пектинских супстанци. Она међусобно спаја ћелије и одржава ткиво као јединствену целину.
Примарни зид карактеристичан је за младе ћелије. Изграђен је од целулозе и хемицелулозе.
Секундарни зид не поседују све ћелије, настаје променама и таложењем органских супстанци на примарни зид. У његовом саставу најзаступљенија је целулоза. Секундарни зид је углавном трослојан, али код ћелија неких врста може бити и вишеслојан.
Образовање ћелијског зида при деоби започиње формирањем фрагмопласта. Фрагмопласт се формира у пределу екваторијалне плоче у току телофазе, када су се хромозоми повукли ка половима деобног вретена.
Ћелијски зид живих ћелија прожет је водом и набубрео. У састав примарног зида улази чак 60% воде. Ламеле ћелијског зида грађене су углавном од угљених хидрата, првенствено од целулозе.
Целулоза је најзаступљенија у средишњем делу секундарног ћелијског зида. У састав примарног зида улази 12% целулозе. Целулоза (C6H10O5)n је полисахарид састављен од анхидроване глукозе, отпорна је на хидролизу и топлоту. Целулоза се разлаже дејством ензима целулазе и хемицелулазе. У дигестивном тракту крупних биљоједа ензиме за варење целулозе синтетишу бактерије из цревне микробиоте, карнивори и људи немају ензиме за разлагање целулозе.
Хемицелулоза је најзаступљенија у средњој ламели и примарном зиду (21%) .Хемицелулозе су састављене од различитих мономера шећера. Осим глукозе у састав хемицелулозе улазе и : ксилоза, маноза, галактоза, рамноза и арабиноза. За разлику од целулозе у састав хемицелулозе улази мањи број шећерних јединица и може се лакше разложити од целулозе.
Пектини имају улогу у одржавању конзистенције ћелијских зидова. Састављени су од галактуронске киселине, деривата галактозе.
Осим целулозе, хемицелулозе и пектина у састав ћелијског зида улазе и протеини и липиди.
Пектин